Dunja

Sadnice dunje – Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamića. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm. Zatim se predviđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima.

Zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca – Ukoliko je dunjik podignut na izrazito vetrovitom terenu, onda treba podići tzv. vetrolomne zasade brzorastućeg drveća koji će “lomiti” snagu vetra i time smanjivati njegovo štetno dejstvo.

Dunja spada u voćne vrste koje su vrlo osetljive na sve vrste mehaničkih oštećenja, pa i na grad. Protivgradne mreže su vrlo efikasan način zaštite od grada. Njihova primena je veoma skupa, pa se njima može štititi samo proizvodnja koja daje veliki bruto prihod i ostatak dohotka.

Zaštita od poznih prolećnih mrazeva je obezbeđena prirodnim putem, samim vremenom cvetanja dunje, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.

Održavanje zemljišta – Načini održavanja zemljišta u plantažnom zasadu dunje su sledeći: – jesenja obrada (osnovna obrada), do 10 cm dubine – dopunska obrada, u koju spadaju održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara (čiste obrade), travnatog pokrivača i mulčiranje – održavanje zemljišta herbicidima.

Sa primenom herbicida može se početi u mladim zasadima već od prve godine i to po pravilu kontaktnim herbicidima.

Mineralna ishrana dunje – Mlada stabla, do pete godine života, obično se prihranjuju pojedinačno, sa po 0,2 – 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 – 1,2 kg NPK đubriva formulacije 10:12:26 po stablu, u zavisnosti od starosti.

U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sađenja i dr., ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva.

Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tečnim preparatima.

Navodnjavanje – Dunja vrlo dobro reaguje na navodnjavanje, a pošto je vrlo zahtevna u tom pogledu u toku celog vegetativnog perioda joj treba obezbediti dovoljne količine vode.

Obično se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, već u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporučuje pred kraj junskog opadanja, treće u julu i četvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno.

Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolećno sa 25 – 30 mm, a letnja sa po 50 – 60 mm po m². Načini navodnjavanja su sledeći: • površinski (pomoću prelivnih leja) • veštačkom kišom (orošavanjem)

• subirigacijom (podzemno)

• kap po kap i kao poseban način navodnjavanja

• fertirigacija (kroz sistem kap po kap), kada se voćnjak istovremeno i navodnjava i đubri.

Zaštita dunje od bolesti i štetočina Intenzivna proizvodnja ne zahteva intenzivno trošenje pesticida, nego korišćenje znanja da se zaštita sprovede što racionalnije.

Broj prskanja treba da bude onoliki koliko je potrebno da dobijemo zdrav rod. Određeni procenat oštećenja treba tolerisati. Suzbijanje treba sprovoditi u momentu kada štetočine ili bolesti pređu ekonomski prag štetnosti. Dunja se uspešno može zaštititi sa 6 – 8 tretiranja.

LESKOVAČKA

  • Vreme sazrevanja:
    Kraj oktobra
  • Plod:
    Krupan, meso čvrsto, sočno, belo
  • Ukus:
    Aromatičan
  • Boja:
    Svetlo žuta, glatka

TRIJUMF

  • Vreme sazrevanja:
    Druga polovina oktobra
  • Plod:
    Krupan, prosečne mase oko 470g
  • Ukus:
    Izrazito nakisele prijatne arome
  • Boja:
    Zelenkasto žute boje

VRANJSKA

  • Vreme sazrevanja:
    Sredina oktobra
  • Plod:
    Veoma krupan, meso sunđerasto, žuto
  • Ukus:
    Kiselkasto-slatko
  • Boja:
    Žuta, maljava

ŠAMPION

  • Vreme sazrevanja:
    Sredina oktobra
  • Plod:
    Veoma krupan, meso umereno sočno
  • Ukus:
    Slatko-nakiselo, aromatičan
  • Boja:
    Liimun-žuta, maljava

HEMUS

  • Vreme sazrevanja:
    Kraj septembra
  • Plod:
    Krupan, prosečne mase oko 420-460g
  • Ukus:
    Kiselkasto prijatnog ukusa
  • Boja:
    Limunasto žute boje