Breskva

Sadnice breskve – Na srednje plodnom zemljištu, na razmaku 5 X 4 m voćke su suviše guste i jedna drugu zasenjuju. Zbog toga se sorte bujnijeg rasta i sade na većem razmaku, da bi se izbeglo međusobno zasenjivanje i privremeno ogoljavanje krune. Sorte sa većom visinom krune od 3 m sade se na većem razmaku

Breskve sa krunom u obliku vaze sade se na razmaku 5 X 6 m (bujne sorte ) ili na 5 X 5 m (srednje bujne) i 5 X 4 m (manje bujne sorte) sa kratkom rezidbom; a breskve sa krunom u obliku palmete sa kosim granama sade se na razmaku 5 X 5 m. Breskve, koje se režu kratko — na zamenu, sade se gušće od bresaka koje se režu na dugu rezidbu – samo proređivanjeni.

Raspored sorti bresaka u zasadu

Prema vremenu zrenja, na periferiji i na višim položajima sade se sorte najranijeg zrenja, a do njih se sade sorte srednje ranog i srednje kasnog, a u centru plantaže se sade sorte kasnog i vrlo kasnog zrenja. Obično se uzimaju 15 – 20% sorti ranog i vrlo ranog zrenja, 60 – 70% sorti srednje ranog i 15 – 20% sorti kasnog zrenja.

Za srednje plodna i plodna zemljišta, sa dovoljno padavina u toku vegetacije ili sa mogućnošću za navodnjavanje, najpodesenija je podloga od vinogradarske breskve iz semena za većinu gajenih sorti u našoj zemlji; za vlažnija i malo teža zemljišta podesnija ja podloga od sejanca džanerike, a za kamenita, suva i krečna zemljišta najpodesnija je podloga od sejanca gorkog badema.

Sadnja bresaka

Izbor sadnice za sadnju. Za sadnju breskvika najpodesnije su zdrave, jednogodišnje sadnice sa prečnikom stabla u korenovom vratu 12 – 15 mm, koja ima visoko, ali ne mnogo razgranato, stablo od 12 – 15 cm, sa dobro razvijenim korenom. Na podlozi od breskve iz semena sadnice treba da ima najmanje tri dobro razvijene žile u podjednakom razmaku u svim pravcima raspoređene, na podlozi od džanerike 4 i na podlozi od gorkog badema najmenje dve. Sadnice za podizanje breskvika treba kupovati od poznatih rasadnika sa deklaracijom sorte i podloge i ujednačene.

Priprema sadnice breskve za sadnju.
Na korenu sadnice breskve odrezuju se oštrim nožem samo povređene, suve ili plesnjive žile. Potom se koren potapa u 0.3% rastvor Ortocida, u cilju suzbijanja izazivača truležnice korena. Na stablu sadnice se seku sve prevremene grančice u osnovi do visine budućeg stabla – oko 60-70 sm. Iznad ove visine prevremene grančice na stablu režu se na dva vidljiva pupoljka tek u proleće.

Kopanje jama.
Pripremljena sadnica breskve se sadi u iskopanu jamu pored kolčića sa kojim je obeleženo mesto za sadnju. Jama se kopa ašovom tako duboko da se koren sadnice može u njoj nesmetano rasporediti u svim pravcima, a da dubina korenovog vrata ostane na istoj dubini, posle slaganja zemlje, na kojoj je bio i u rasadniku. Plitka sadnja sadnice smanjuje prijem, a dublja sadnja produžava nerodni period u bresaka. Sadnica se može dublje saditi za 5 – 8 sm na kamenitom, peskovitom i jako suvom zemljištu, nego što je bila u rasadniku, bez ikakvih posledica na njenu buduću rodnost.

Tehnika sadnje.
Pri sadnji sadnica bresaka jedan radnik drži sadnicu za stablo i razmešta joj koren po jami na određenu dubinu, prema položaju korenovog vrata, a drugi radnik motikom ili lopatom postepeno nabacuje samo rastresitu zemlju, bez ostatka korena jednogodišnjih biljaka. Za vreme nabacivanja zemlje, onaj radnik što drži sadnicu, povremeno je protresa. Kad se zatrpa koren zemlja se oko nje nagazi nogom. Na obuci ne sme biti krampona ili sličnih dodataka, koji bi ranjavali koren za vreme gaženja zemlje. Potom se zemlja nabaci do vrha jame i dobro se nagazi. Pri tome treba paziti da radnik koji nabacuje zemlju ne udara u stablo sadnice lopatom ili motikom. Po završenom zatrpavanju jame oko sadnice se prave činije sa poluprečnikom od 50-60 cm u vidu kruga i zalivaju se sa 30-40 lit. vode, bez obzira da li se sadi u jesen ili rano u proleće. Kad zemlja upije vodu, preko vlažnog sloja činije se nabaca tanki sloj suve zemlje, u cilju suzbijanja pojave pokorice, koja kasnije brzo isušuje zemlju oko sadnice.

Vreme sadnje.
Sadnice bresaka jesenje sadnje bolje se primaju i imaju znatno veći prirast letorasta u prvoj godini od sadnica kasne prolećne sadnje. Posle jesenje sadnje sadnice se umotavaju papirom od papirnatih vreća, gužvama od slame ili stabljikama od kukuruzovine, ili se breskvik dobro ogradi pletenom žicom protiv zečeva, srna ili divljih svinja. Uz svako stablo se stavljaju otrovni mamci protiv miševa (u blizini dvorišta mamci se obavezno stavljaju samo u hodnike miševa i zatrpavaju se, da se ne bi otrovale domaće životinje). Posle sadnje u jesen, sadnice se povremeno kontrolišu preko zime. Ukoliko je bujica ogolila koren on se odmah zatrpava (ako su se pojavili miševi, mamci se ponovo rasturaju), a sadnice koje vetar povio treba uspraviti i vezati uz pritku. Ukoliko se dogodi i krađa jednog dela sadnica, odmah se kupuju nove i zasad se podsađuje rano na proleće.

EARLY RED HEVEN

  • Vreme sazrevanja:
    Kraj jula
  • Plod:
    Srednje krupan, meso čvrsto, sočno, žuto
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Žuta/crvena, srednje maljava

DIXIRED

  • Vreme sazrevanja:
    Druga polovina jula
  • Plod:
    Srednje krupan, meso čvrsto, žuto
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Oranž-žuta/crvena, maljava

SANKREST

  • Vreme sazrevanja:
    Polovina avgusta
  • Plod:
    Srednje krupan, meso žuto, sočno
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Crvena, slabo maljava

SPRINGKREST

  • Vreme sazrevanja:
    Kraj juna
  • Plod:
    Srednje krupan, meso žuto, sočno
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Žuta/oranž, slabo maljava

RED TOP

  • Vreme sazrevanja:
    Početak avgusta
  • Plod:
    Veoma krupan, meso žuto, sočno
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Crvena, maljava

KRESTHEVEN

  • Vreme sazrevanja:
    Druga polovina avgusta
  • Plod:
    Srednje krupan, meso žuto, sočno
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Žuta-oranž, slabo maljava

MAJA

  • Vreme sazrevanja:
    Sredina avgusta
  • Plod:
    Meso je žuto, lako se odvaja od koštice
  • Ukus:
    Sladak
  • Boja:
    Žuta, prekrivena zagasito crvenom bojom