AGROKALEM-PLOD D.O.O.
Kruševac, selo Konjuh
PIB: 105948666 | Matični br. 61849122 | Šifra delatnosti: 01123

Dobro došli

Voćne sadnice “AKP” je rasadnik iz Srbije zasnovan na dugogodišnjoj porodičnoj tradiciji. Specijalizovan u uzgajanju, kalemljenju i prodaji voćnih sadnica, loznih kalemova i sadnica ruža. Proizvodnja sadnog materijala je naša osnovna delatnost koju karakteriše implementacija savremene tehnologije.

Sinergija tradicije, znanja i posvećenosti je rezultirala da postanemo vodeći rasadnik u Srbiji poznat po visokom kvalitetu sadnog materijala  i vrhunskoj usluzi. Rasadnik ima sopstvene bazne matičnjake podloga i kalem pupoljaka tako da su sve naše sadnice sertifikovane kategorije tj. bezvirusne.

Pozicioniran u dolini reke Zapadne Morave, sa pogodnim klimatskim uslovima na plodnom zemljištu i sa primenom naprednih tehnologija u proizvodnji. Dobijamo sadnice vrhunskog kvaliteta što je i glavni ključ našeg uspeha i osnov poverenja naših mnogobrojnih klijenata.

1
3
5

Proizvodni program sadnog materijala čine:  sadnice voća, sadnica vinove loze, sadnice ruža, sadnice kupina, malina, ogrozda, borovnice i aronije, kao i vegetativne podloge jabuke i dunje i kalem pupoljaka svih voćnih vrsta sertifikovane kategorije.

Našu proizvodnju voćnih sadnica i ostalog sadnog materijala kontroliše više puta godišnje PSS Kruševac. Sve voćne sadnice poseduju kompletnu dokumentaciju što uključuje: zdravstveno uverenje, sertifikat, otpremnicu kao i fiskalni isečak. Na taj način sa našim sadnicama voća možete ostvariti subvencije (povraćajna sredstva) od države. Preduslov za ostvarivanje subvencija je registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Radi ostvarivanja subvencija, pored registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, morate  se raspitati u vašoj opštini da li je moguće u tekućoj godini ostvariti subvencije i ako je moguće, koji su uslovi za to. Nekada je ostvarivanje subvencija funcionisalo na nivou države, a sada je to na nivou opštine i uslovi se razlikuju od opštine do opštine kao i to da li odredjena opština uopšte daje povraćajna sredstva.

Povećavanjem standarda i implementacijom tehnologije u proizvodnji doveli smo naš sadni materijal do vrhunskog kvaliteta. Pored kvaliteta možemo se pohvaliti i velikom količinom proizvedenog sadnog materijala, te tako možemo konkurisati ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu.


Na našim prostorima klimatski uslovi su takvi da je preporučeno vreme sadnje mesec novembar pa do polovine decembra.


Sadnice za prolećnu sezonu 2018.

Neposredna priprema zemljišta za sadnju

Posle završenog dubokog oranja zamljište treba da ostane u otvorenim brazdama najmanje mesec dana, a zatim se rastura druga polovina organskih i mineralnih djubriva i teškim tanjiračama se izvode unakrsno tanjiranje i drljanje zemljišta. Najbolje je da teška zemljišta prezime sa otvorenom brazdom a u proleće se vrši rasturanje predvidjenih djubriva i neposredna priprema zamljišta za sadnju. Prema potrebi, nakon tanjiranja, može se izvesti još jedno oranje 20-25 cm dubine, a potom ponovo tanjiranje ili drljanje, kako bi se što bolje izvršila priprema gornjeg sloja zemljišta.

lozni_kalem05
mrezarnik06
4

Voćke kao dugogodišnje drvenaste biljke mogu da uspevaju samo ako postoje povoljni ekološku uslovi. U ekološke činioce ubrajaju se klimatski, edafski i topografski uslovi jednog regiona. Neophodno je poznavati ove činioce u pojedinim reonima i njihove uticaje na uspevanje voćaka da bi se prema njima vršio pravilniji izbor vrsta i sorti. Bez pravilnog izbora sorti za svaki voćarski rejon ne mogu se očekivati zadovoljavajući rezultati, čak i od najboljih sorti i pri najboljoj agrotehnici, jer vrednost sorte ne odredjuje se samo kvalitetom plodova i obilnošću prinosa nego još više prilagodjenošću odredjenim uslovima sredine. U voćarskoj proizvodjni o tome se mora voditi mnogov više računa nego o ratarstvu, jer se ovde greške učinjene pri izboru sorti ne mogu blagovremeno uočiti, a često ih je nemoguće otkloniti bez nastajanje šteta (kada se kasnije otrkriju).

Plan podizanja voćnih zasada (Projekat)

Podizanju svakog voćnjaka a naročito velikih plantaža, mora prethoditi brižljiva izrada plana. Za podizanje intezivnog voćnjaka uz tehnički plan sadnje potrebna je i potpuna studija prirodnih i ekonomskih uslova, kombinovana su najsavremenijom tehnologijom za svaku voćnu vrstu. U skladu sa investicionom politikom kod nas se ustajila praksa da se prave dve vrste plana za podizanje voćnih zasada: glavni (investicioni) i tehnološki (izvodjački). Glavni projekat je namenjen kreditnim organizacijama i sadrži osnovne stručne i ekonomske analize neophodne za uspešnu voćarsku proizvodnju, dok je tehnološki projekat namenjen izvodjaču radova i sadrži razradjenu tehnologiju podizanja i održavanja zasada. Tehnološki plan treba da tačno prikaže izgled voćnjaka na odredjenom mestu, sa rasporedom sorti i podloga na parceli, puteve i staze, sve pripremne i završne radove. Ovim planom se predvidja kako će se i kada izvršiti pripremni radovi, naročito priprema zemljišta, odakle će se nabaviti sadni materijal, na kojoj podlozi, kada će se izvršiti sadjenje itd.

Rezidba mladih voćaka – Obrazovanje krune

Rezidba mladih voćaka, u cilju obrazovanja krune, treba da obezbedi dovoljno čvrst skelet koji će u punoj rodnosti podneti težinu obrastajućeg drveta, lisne mase i plodova bez lomljenja i jačeg povijanja skeletnih grana. Treba, takodje, da obezbedi i uravnotezi razvoj svih delova krune, što je preduslov za ravnomerno opterećenje i racionalno korišćenje prostora u voćnjaku. Potrebno je formirati takav oblik krune koji će, kad voćke budu u punoj rodnosti, omogućit laku, efikasnu i maksimalno mehanizovanu obradu zemljišta. Zadatak rezidbe mladih voćaka je da se dužina uzgojnog (nerodnog) perioda što više skrati. Poznato je da se jačom razidbom mladih voćaka u toku obrazovanja krune produžuje mladalački period, odnosno odlaže početak rodnosti, jer se raspoloživa organska i mineralna hrana koncentrišu u malom broju nerodnih mladara koji bujno rastu i ne formiraju cvetne pupoljke. Pojedine voćne vrste nejednako reaguju na jačinu rezidbe u mladalačkom periodu. Tako breskva, kajsija, šljiva i višnja koje u početku brže rastu, bolje podnose jaču rezidbu, jer imaju sposobnost da brzo nadoknade aktivnu lisnu površinu koja je uklonjena rezidbom. Medjutim, voćne vrste koje imaju manju početnu snagu rasta i kod kojih je jače razvijen korenov sistem kod nadzemnog dela ne podnose jaču rezidbu. Prilikom izvodjenja rezidbe mladih voćaka, moramo poznavati osnovne biološke zakonitosti rasta i razvijanja voćaka.

Za dobijanje buduće skeletne grane služi normalno razvijen vegetativni pupoljak koji u proleće ranije kreće i ima duži period rasta. Najbolji vegetativni pupoljci formiraju se na dobro razvijenim jednogodišnjim mladarima. Medjutim, dešava se da su glavni pupoljci uništeni, pa se skeletne grane formiraju iz suočica, odnosno spavajućih pupoljaka ili pupoljaka na prevremenim grančicama. Ovakvi pupoljci kreću kasnije, mladari sporo rastu, ostaju tanki i slabo su vezani za deblo, pa se lako odlamaju, što zahteva pažljiviji postupak u toku cele prve godine. Porast mladara u drugoj i narednim godinama formiranja krune takodje u provm redu zavisi od vrste pupoljaka iz kojeg se razvija, ali istovremeno i od mesta gde se on nalazi, kao i od broja izraslih mladara iz istog mesta ili u neposrednoj blizini.

Vršni pupoljci na letorastu imaju veću snagu rasta od nižih. Većina voćnih vrsta najbunije mladare daje iz vegetativnih pupoljaka u gornjoj trećini letorasta, dok pupoljci donje trećine letorasta često i ne krenu, nego ostaju u stanju mirovanja. Prema tome, i skeletna grana, koja izbija na višem mestu imaće veći porast. Produžnica skeletne grane ili vodjica ima sve preduslove da najsnažnije raste. Kada se želi formirati sekundarna grana od nje zavisi od mesta izbijanja na primarnoj grani. Najbuniji porast imaju grane koje rastu pod oštrim uglom u odnosu na vodjicu ili primarnu skeletnu granu. Ovo ima i veliki praktičan značaj jer smanjenjem ugla koji slabi skeletna grana zatvara sa deblom ili primarnom skeletnom granom može da se pojača njen rast.